Sveto mesto i njegovo obesvećenje
Po biblijskom shvatanju i na primeru onoga što je namenjeno Crkvi Gračanici kod Valjeva
Miodrag Loma (Autor je docent na Filološkom fakultetu)
|
|
ZLOMISAO
– Taj Bogoprotivnik se trudi da samim sobom, a i onima sebi podređenima - kao zlim duhovima, koji se u ljudskoj duši javljaju kao zle pomisli, potisne iz ove sve ono božanski duhovno, svetoduhovno, čime je čovek isključivo pozvan iz nebića u biće, to jest na sveti život, te čime je čovek jedino čovek, što se upravo u čovekovoj duševnoj nutrini pokazuje kao sveta prostodušnost i dobrodušnost. Pod onim zlomislenim uticajem čovek postaje nebrižan za dobro svog zemaljskog sveta, kome je po Božjoj dobronamernosti neophodan kao dobri pastir, kao čuvar i negovatelj božanske istinitosti, ispravnosti-valjanosti-dobrote, te lepote u njemu, jednom rečju - njegovog bogodanog savršenstva i njegove svetosti, pa, prema tome, on je ovom svetu preko potreban upravo kao Božji sveštenik. Čovek, kad napusti ovu čuvarsku i svešteničku službu Bogu, najpre se preobražava u sebičnjaka, koji se brine samo za sebe i samo sebe voli, da bi pod do kraja razarajućim dejstvom zloduha, što kida sve veze, svaku ljubavnu povezanost, čovekovo samoljublje prešlo u mržnju na samoga sebe, a čovek završio kao očajnik koji više ne zna šta će sa samim sobom i koji bi da može sebe naprosto poništio. Kidanjem ljubavnog saveza s Bogom, te privremenim savezništvom mržnje prema Bogu, koji sklapaju sa zlim duhom, prvi ljudi ugrožavaju zloduhovnim obesvećenjem sam Raj kao sveto mesto Božjeg neopozivog životodavnog saveza sa čovekom. Zato čovek opterećen demonskom zlomišlju i po njoj samovoljnim iskustvom vlastitog zločina mora napustiti Raj, štaviše ovaj mu mora ostati uskraćen sve dok se on kroz smrt ne osvedoči u svome pokajanju, u preumljenju od zlovolje i zloljublja na dobru volju i dobrotoljublje.
HRISTOS – Mesija-Hristos dolazi u zemaljski ljudski svet tako što se u čoveka ovaploćava sam Bog Logos, koji je prevečno Jedinorodni Sin Božji. Upravo ovo mesijansko otelotvorenje neopozivo svestvaralačke i svedržilačke Reči Boga Oca, koja je večno puna Njegovog svemoćnog Svetog Duha, dovodi povest vanrajskog čovekovog sveta na vrhunsku prekretnicu, sa koje postaje sasvim stvaran ljudski prelazak iz povesne prolaznosti u božansku večnost kroz potpuno preumljenje osnaženo punom svetoduhovnom silom večne Božje Reči saveza sa čovekom. Taj istinski i potpuni božanski silazak iz krajnje onostranosti, iz nestvorene, a svestvaralačke duhovnosti u tvarnu ovostranost uvodi poslednje vreme, koje je ostavljeno ovom ljudskom svetu radi pokajanja i istrajnog preobraćanja od zla na dobro, od obesvećenosti na svetost. Upravo radi takve trajne mogućnosti ponovnog ovostranog osvećivanja, Mesija Bogočovek kao Večni Prvosveštenik pre svog vaznesenja u božansku onostranost, koja je iznad svakog duhovnog stvorenja, te naprosto iznad anđela, dakle, pre svog ulaska u božansku tajnu nad tajnama, ostavlja s ovu stranu ljudskog zemaljskog postojanja neoskrnjivo svete tajne. One su prizvane Njegovom svemoćnom svetoduhovnom silom u Njegovo zloduhovima obesvećivano stvorenje, tako da je ono očišćeno od svega zlomislenog i ponovo osvećeno. Najviša takva stvarna sveta tajna je u pričesnim darovima, u hlebu i vinu, koji su osvećeni svetoduhovnom silom u punoj božanskoj meri, po čemu postaju telo i krv samog Bogočoveka. Jedino hleb i vino sa Hristove tajne večere, sa tajanstvene pričesti isključivo božanskim, te neprikosnoveno svetim tajnama večnog života - mogu da uvedu čitavog čoveka, kao telesno-duševno-duhovnu celinu u nepokolebivo osvećenje, trajno oboženje i ovekovečenje. A ovo se u potpunosti ostvaruje tek sa telesnim vaskrsenjem kroz ovamo zauvek pristiglu punoću svetoduhovne sile Hristovog drugog dolaska i končanog povratka, čime zemaljska ovostranost biva u potpunosti trajno osvećena, a svi stalno samovoljno skrnavljeni, budući nepokolebivo bogootpali, anđeli i ljudi - bivaju prognani u jednu oblast postojanja iz koje im nema obesvećujućeg i rušilačkog povratka u novu svetu stvarnost.
APOSTOLI – Onaj naprosto nedosežni Sveti koji svima i svemu daje osvećenje, Onaj Najsvetiji, Sveti nad svetima, Jedini Sveti - Bog je dragovoljnim ovaploćenjem svog onostranog Jedinog Svetog Sina, svog Sveca u telo čoveka koji živi u obesvećenom zemaljskom svetu - uveo ponovo u ovostranost mogućnost istinskog, trajnog i sveobuhvatnog osvećenja ljudske i zemaljske prirode. Otac je upravo preko Svetog Sina-Bogočoveka pozvao na svetost sve ljude kao adamsko carsko sveštenstvo po praotačkom rajskom nasleđu koje im je ostavio, da bi ih Sin kao večni Prvosveštenik i Gospod-Car predvodio u neprekidnom i nepokolebivom služenju Njemu. Bogočovekovi sveti su najpre Njegovi poslanici-apostoli, koje je On prve posvetio u svoju svetu tajnu pričešća, pa pričestio, te osvetio i osveštao njome. I baš takve svete i sveštene On ih je neposredno pre svog odlaska poslao po celom zemaljskom svetu, da bi do prostornog i vremenskog kraja Zemlje s kolena na koleno prenosili Njegovo sveto nasleđe - Njegov Sveti Zavet - kroz pričešćivanje Njegovom životodavnom silom svetosti. Naime, samo ona osvećuje bogosluženje, bogoslužbena mesta, predmete i pričesne darove, a ovima ljude koji su se svesrdno predali na službu Bogu. Upravo oni kao takvi, osvećeni i ponovo za rajsku svetost podobni ljudi treba da na takvim svojim osvećenim i opet Svetom Raju sličnim mestima dočekaju povratak Hrista kao Svedržitelja i dolazak Njegovog Carstva u punoj sili kao rajskog Novog Jerusalima.
